POSLE FRANCUSKE, NASILNI NEREDI MOGLI BI DA ZAHVATE BEČ, BERLIN I MINHEN Kurc upozorava na haos u Evropi

Bivši kancelar Sebastijan Kurc upozorava da bi nasilne scene iz Francuske mogle da se ponove i u Beču

On ističe da su zemlje poput Mađarske, Poljske i Češke mirnije zahvaljujući drugačijoj migracionoj politici

Izveštaji o ozbiljnim neredima u Francuskoj izazivaju političke reakcije i u Austriji. Bivši kancelar Sebastijan Kurc oglasio se na Instagramu, iznoseći sumornu prognozu za velike evropske gradove.

Njegovo upozorenje izričito se odnosi i na Beč. Bez suštinske promene migracione politike, on smatra da bi se scene iz Francuske uskoro mogle ponoviti i u austrijskoj prestonici.

- Zapaljene gradske skupštine, opljačkane prodavnice i brutalno nasilje u Francuskoj i drugde u Evropi. Ono što se naziva 'studentskim protestom' sve više podseća na prizore građanskog rata. Arapske zemlje upozoravale su nas na to pre gotovo deset godina. Sada se upravo to dogodilo - naveo je na Instagramu.

- Iza rulje stoji zlokobni savez levičarskih ekstremista i političkog islama. I jedni i drugi neprijatelji su prosvetiteljstva, kao i našeg slobodnog i otvorenog društva - napisao je Kurc.

Kao primere zemalja u kojima je, prema njegovom mišljenju, situacija mirnija, naveo je Mađarsku, Poljsku i Češku.

- Za mene je ovo posledica gotovo dve decenije neuspešne migracione politike. Mađarsku su godinama kritikovali. Danas su Budimpešta, Varšava i Prag ostrva mira. Ako odmah ne promenimo pravac, uskoro ćemo iste scene gledati u Berlinu, Beču i Minhenu - izjavio je Kurc.

Podsetimo, političke posledice eksplozivnih nereda u Francuskoj mogle bi da budu veoma duboke i potencijalno da koštaju sve izolovanijeg Emanuela Makrona predsedničke fotelje. Njegov “odgovor” na proteste mladih zbog kojih zemlja gori – a nije ponudio nikakvu konkretnu inicijativu – naišao je na osude širom političkog spektra, dok francuska krajnja desnica, koja vodi u anketama šest meseci uoči predsedničkih izbora, vidi u revoltu mladih svoju veliku šansu.

Protesti potresaju zemlju još od septembra. Iako su u početku buknuli zbog manjka nastavnog kadra i manjka novca u školama, u međuvremenu su prerasli u znatno širi revolt podstaknut opštim ekonomskim nedaćama i generacijskim buntom .

- Prisutan je sve jači osećaj dubokog nezadovoljstva - utisak da sistem jednostavno ne funkcioniše i da život ne ide onim tokom kojim bi ljudi želeli - izjavio je za "Njuzvik" Antonio Fatas, profesor ekonomije na poslovnoj školi INSEAD u Fontenblou, južno od Pariza.