FRANCUSKA NA LOMAČI Dok eksplozija besa guta evropsku silu, jedna žena VREBA svojih pet minuta: Ako bude po njenom, PRETI GILJOTINA

Političke posledice eksplozivnih nereda u Francuskoj mogle bi da budu veoma duboke i potencijalno da koštaju sve izolovanijeg Emanuela Makrona predsedničke fotelje. Njegov “odgovor” na proteste mladih zbog kojih zemlja gori – a nije ponudio nikakvu konkretnu inicijativu – naišao je na osude širom politčkog spektra, dok francuska krajnja desnica, koja vodi u anketama šest meseci uoči predsedničkih izbora, vidi u revoltu mladih svoju veliku šansu.

Nakon što su protesti tokom vikenda zapalili gradove širom Francuske – a u Limožu je bukvalno zapaljeno istorijsko gradsko zdanje - centristička vlada okrivila je glavnu krajnje levičarsku partiju da podstiče nasilje. Levičari su prebacili krivicu na vladu, optužujući je da je sa godinama lošeg upravljanja raspirivala gnev u javnosti. A krajnji desničari su na to okrivili obe strane i, kako je to opisao “Njujork tajms”, prešli u režim kampanje.

Francuski predsednik Emanuel Makron obratio se naciji u nedelju, nakon jednog od najnasilnijih dana protesta i pljački u novijoj istoriji zemlje. Masovne osude na koje je njegovo 8-minutno obraćanje naišlo odražavaju koliko je on sada oslabljen, piše dopisnik “Gardijana” iz Pariza Džon Henli.

Obraćajući se iz Jelisejske palate, Makron je izrazio “bes i stid” nakon vikenda tokom kojeg je zapaljena zgrada gradske uprave, opljačkano više od 2.000 prodavnica, uhapšeno 2.300 ljudi, a povređeno 1.000 policajaca. Protesti koji su sredinom septembra započeli srednjoškolci zbog loših uslova u školama, spojili su se sa širim nezadovoljstvom zbog vrtoglavog rasta troškova života, sve izraženije nejednakosti i smanjenja javne potrošnje, okupljajući studente, nastavnike, sindikalce i oživljeni pokret “žutih prsluka”. Uglavnom mirne proteste ubrzo su preuzele maskirane grupe koje su palile i pljačkale.

Makron je priznao da među mladima vlada “duboka zabrinutost”, ali nije ponudio nikakve konkretne političke mere, rekonstrukciju vlade niti nova izdvajanja javnih sredstava. Umesto toga, samo je naložio premijeru da organizuje konsultacije i pozvao opozicione političare da zauzmu jasan stav, navodi “Gardijan”.

Nakon toga, reakcije širom političkog spektra bile su poražavajuće.

Liderka Zelenih Marin Tondelje rekla je da ih Makron, umesto da “počne da preuzima bilo kakvu odgovornost i prizna sopstvene greške, saziva u kabinet premijera kao đake pred tablu”.

Bruno Retajo, predstavnik desnog centra, rekao je da je Makron “potpuno izgubio kontrolu nad situacijom”, dok je sa radikalne levice Žan-Lik Melanšon , iz Nepokorene Francuske, optužio predsednika da se oslanja na “nedelovanje i policijsku brutalnost”, u uzaludnoj nadi da će protesti samo da prođu.

Čak je i Makronov bivši premijer Eduar Filip rekao da bi više voleo da je predsednik “doneo odluke i pokrenuo inicijative koje bi mogle da dovedu do povratka reda i obnove autoriteta države”. I Gabrijel Atal, bivši premijer, rekao je da je autoritet države "zakazao" .

Ipak, najžešće osude bile one sa krajnje desnice.

“Njujork tajms” ukazuje da je nedelja bila dan političke prilike za Nacionalno okupljanje (RN), šest meseci uoči predsedničkih izbora na kojima je kandidatkinja ove stranke Marin Le Pen favorit za pobedu. Piter Makfi sa Univerzitetu Melburnu, opisao je proteste kao “božićni poklon” za stranku Le Penove, uoči predsedničkih izbora, prenela je “Al Džazira”.

Le Pen je rekla da je zemlja “uhvaćena u klešta između nasilja i nemoći”. Ona je u video-obraćanju rekla da demonstranti imaju “opravdane socijalne razloge za nezadovoljstvo”, ali da je Makronova vlada “iscrpljena, dezorijentisana i naizgled nesposobna” da se suoči sa tim problemima.

Žordan Bardela , lider RN, nazvao je Makronov govor “jadnim” i poručio da on “više nema šta da kaže” Francuzima. Bardela je rekao da Francuzi “plaćaju za decenije popustljivosti prema kriminalu, slabog autoriteta i moralnog, psihološkog i materijalnog razoružavanja naših snaga unutrašnje bezbednosti”. On je u nedelju izašao iz policijske stanice u centru Pariza, navodeći da je tu došao da pruži podršku policajcima.

- Ljudi sada moraju da se probude i naprave pravi politički izbor, a mi smo, u svakom slučaju, spremni da ponovo uspostavimo red u zemlji – rekao je on.

Makron je došao na vlast 2017, ali je od tada, usled niza “katastrofalnih strateških grešaka” i sve gorih ekonomskih problema Francuske, izgubio funkcionalnu parlamentarnu većinu. Nakon ubedljivog poraza od RN na izborima za Evropski parlament u junu 2024, Makron je raspustio skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore. To mu se obilo o glavu: rezultat je institucionalna blokada , parlament podeljen između razjedinjene levice, znatno oslabljenog centrističkog bloka i Le Penine krajnje desnice, a situaciju dodatno pogoršava nadolazeća fiskalna kriza. Javni dug Francuske je 119% BDP-a , što je najviši nivo od 1946. Budžetski deficit od 5,1% takođe je među najvišima u EU. Novca jednostavno nema da bi se ublažio pritisak rastućih troškova života, koji je u subotu izveo 550.000 ljudi na ulice. Finansijska tržišta su zabrinuta: troškovi zaduživanja Francuske viši su nego grčki , piše “Gardijan”.

A posledice svega toga po predsedničke izbore mogle bi da budu dalekosežne. Centristička koalicija oko Makrona se raspala. Ako se protesti i nasilje nastave, najveći dobitnik biće krajnja desnica, koja se predstavlja kao zagovornik zakona i reda, dodaje list.

Predsednički izbori u Francuskoj zakazani su za 18. april 2027, dok bi drugi krug trebalo da bude održan 2. maja ukoliko nijedan kandidat ne osvoji većinu. U izuzetnim okolnostima izbori bi mogli biti održani i ranije. Žan-Batist Moro, uticajni bivši poslanik Makronove stranke, navodno je čak sugerisao da Makron treba da podnese ostavku i raspiše prevremene izbore.

- Makron i dalje misli da može da promeni stvari. Ali Marin Le Pen je u ovom trenutku na direktnom putu ka Jelisejskoj palati – rekao je on “Le Mondu”.

Prema anketi agencija Toluna-Haris od kraja septembra, RN mogao bi da osvoji 35-36% glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, dok bi u drugom krugu Le Pen ubedljivo pobedila Melanšona, ukoliko bi se on plasirao. Takođe bi imala značajnu prednost nad kandidatom desnog centra Eduarom Filipom, kojem se predviđa 13-16% glasova, što je nedovoljno za drugi krug, navodi “Frans 24”.

Ukoliko bi Marin Le Pen pobedila na predsedničkim izborima u Francuskoj 2027. godine, Evropska unija mogla bi da se suoči sa ozbiljnim političkim izazovima . Mere o kojima je govorila i stavovi koje zastupa ukazuju na mogućnost sukoba sa Briselom oko evropske budućnosti, jer Le Pen zagovara smanjenje ovlašćenja Evropske komisije, vraćanje nadležnosti državama članicama i ograničavanje francuskog doprinosa budžetu EU . Umesto formalnog izlaska Francuske iz EU, koji Le Pen više ne zagovara, njen dolazak na vlast mogao bi da podstakne preoblikovanje Unije iznutra , uz veći uticaj nacionalnih vlada i manje prostora za zajedničko odlučivanje.

Posledice bi se mogle osetiti i u spoljnoj i bezbednosnoj politici. Le Pen se zalaže za obustavljanje francuske finansijske pomoći Ukrajini i ukidanje sankcija Rusiji , što bi moglo da oteža postizanje evropskog konsenzusa o podršci Kijevu i daljem pritisku na Moskvu. Njeni planovi za zaustavljanje Zelenog dogovora i smanjenje regulatornih obaveza mogli bi dodatno da zaoštre odnose Pariza sa evropskim institucijama. Takav scenario mogao bi da produbi podele među članicama i oslabi sposobnost Unije da jedinstveno reaguje na spoljnopolitičke i bezbednosne izazove.