Đurić u Savetu bezbednosti UN: Iza prividnog mira na KiM kriju se strah, pritisci i neizvesna budućnost Srba

Govoreći o presudama u Hagu, Đurić je istakao da se pravda ne sme primenjivati selektivno i da nijedna žrtva ne sme biti zaboravljena zbog političkih interesa. Pozvao je na poštovanje međunarodnog prava, nastavak dijaloga i ispunjavanje preuzetih obaveza. -->Đurić je podsetio da su 16. septembra Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići u prvom stepenu proglašeni krivim za ratne zločine . Naveo je da se presuda, između ostalog, odnosi na 96 ubijenih ljudi, ali i ukazao na zločine nad Srbima koji, kako je rekao, nisu dobili odgovarajući sudski epilog. "Ali pravda je morala da ode i korak dalje. Optužbe za zločine protiv čovečnosti nisu dovele do osuđujućih presuda, dok su mnogi, mnogi drugi zločini ostali nekažnjeni – od ubistva srpskih žetelaca u Starom Grackom do ubistava na Radonjićkom jezeru, kao i progona i masovnog egzodusa Srba i drugih nealbanaca. Pravda se ne može smatrati zadovoljenom dok toliko žrtava i dalje", poručio je Đurić. "I Srbi su bili žrtve ratnih zločina" Istakao je da se stradanje Srba, njihovo progonstvo i uništavanje crkava, manastira i drugih svetinja ne smeju izostaviti iz sagledavanja događaja na Kosovu i Metohiji. "Ratovi i oružani sukobi nikada nisu crno-beli. To su složene, višeslojne tragedije u kojima se stradanje ne može svesti na jedan narativ o žrtvama i počiniocima. Moramo imati hrabrosti da se suočimo sa celokupnom istinom: i Srbi su bili žrtve. Bili su progonjeni, otimani, ubijani i proterivani iz svojih domova na Kosovu i Metohiji. Kao pravoslavni hrišćani, gledali su i kako se napadaju i uništavaju njihove crkve, manastiri i svetinje. Njihovo stradanje ne može se izbrisati iz istorije samo zato što se ne uklapa u nečiji pogodan politički narativ", rekao je Đurić. Osvrnuo se i na reakcije pojedinih političkih predstavnika u Prištini i Tirani na presudu, ocenjujući da veličanje osuđenih i osporavanje sudskih odluka podrivaju poverenje u pravdu. "Umesto poziva na preispitivanje, neke od najistaknutijih političkih ličnosti u Prištini i Tirani reagovale su napadima na presudu i veličanjem onih koji su osuđeni. Aljbin Kurti je nazvao presude 'neprihvatljivom nepravdom'. Predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio je da ništa ne može ukaljati OVK i ponovio je slogan 'Sloboda ima ime'. Ali žrtve su imale imena. One nisu bile fusnota u tuđem nacionalnom narativu. Nisu bile neprijatnost čiju odgovornost treba izbeći. Bila su to ljudska bića, Srbi, Albanci i drugi, čija su prava i životi bili važni", ukazao je Đurić. Naglasio je da individualna odgovornost ne znači kolektivnu krivicu albanskog naroda i da pravda mora biti ista za sve. "Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve", istakao je Đurić. "Politički pritisci ne smeju da ometaju rad pravosuđa" Ukazao je i na izmene koje je usvojio parlament u Prištini, a koje se odnose na mandat Specijalizovanih veća Kosova. Pozvao je na zaštitu svedoka i sprečavanje političkog mešanja u rad pravosudnih institucija. "I sama Evropska unija saopštila je da su te izmene u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Prištine i pozvala je na poštovanje nezavisnosti suda i zaštitu svedoka. Razmislite kakvu poruku to šalje. Najpre sud donese odluku. Potom politički lideri osude njegove zaključke. A zatim političari pokušaju da promene pravila po kojima taj sud postupa. Kako u takvim okolnostima svedok, koji je svedočeći ugrozio bezbednost svoje porodice, može imati poverenja u pravdu?", upitao je Đurić. "Odsustvo sukoba nije isto što i postojanje bezbednosti" Osvrćući se na izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Đurić je ocenio da opis situacije na severu Kosova i Metohije kao mirne, ali krhke, zahteva posebnu pažnju. Upozorio je da prividni mir ne znači da ljudi žive bez straha i pritisaka. "Odsustvo sukoba nije isto što i postojanje bezbednosti", istakao je Đurić. Naveo je da zatvaranje institucija, poremećaji u radu zdravstvenih i obrazovnih ustanova, kao i problemi u ostvarivanju socijalnih prava, neposredno utiču na svakodnevni život Srba. Ukazao je i na nerešeno pitanje povratka srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja. Prema njegovim rečima, izveštaj beleži i rušenje kuća i imovine u vlasništvu Srba u okolini jezera Gazivode, kao i ozbiljne navode o policijskom zlostavljanju. Đurić je poručio da zaštita privatne svojine, prava na dom i prava na pravnu zaštitu ne sme da zavisi od nacionalnosti. Govoreći o hapšenjima nakon obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, naveo je da je uhapšeno 37 ljudi, među kojima i jedno maloletno lice. Prema njegovim rečima, osoblje UNMIK-a zaduženo za ljudska prava uočilo je povrede kod nekoliko pritvorenika koji su prijavili zlostavljanje tokom prevoza i boravka u pritvoru. Đurić je upozorio da niz takvih događaja, posmatran u celini, stvara osećaj nesigurnosti i neizvesnosti među Srbima na Kosovu i Metohiji. Nijedan Srbin među onima koji su se vratili Ministar je posebno ukazao na podatak iz izveštaja da se tokom izveštajnog perioda dobrovoljno vratilo 47 pripadnika nevećinskih zajednica, ali da među njima nije bilo Srba. "Nijedan od njih nije bio Srbin. Nijedan jedini", naglasio je Đurić. Ocenio je da povratak raseljenih ne podrazumeva samo obnovu kuće već i garancije da će ljudi moći da zadrže svoju imovinu, da im deca bezbedno idu u školu, da imaju pristup zdravstvenoj zaštiti i da će njihova prava biti zaštićena. Govoreći o srpskom pravoslavnom i kulturnom nasleđu, istakao je značaj manastira Gračanice, Visokih Dečana i Pećke patrijaršije, kao i potrebu da se njihova bezbednost obezbedi trajnim merama, a ne naknadnim uveravanjima. Pozvao je da sve izmene bezbednosnih aranžmana u Visokim Dečanima i na glavnom mostu preko Ibra budu zasnovane na pouzdanim bezbednosnim procenama i konsultacijama, uz naglasak na neophodnu ulogu KFOR-a. Ukazao je i na potrebu da se istraže sve verodostojne informacije o nestalim osobama, uključujući osam lokacija identifikovanih posredstvom Radne grupe za nestala lica, na kojima bi mogli biti pronađeni posmrtni ostaci srpskih žrtava i pripadnika drugih nevećinskih zajednica. "Pravo svake porodice na istinu ne bi trebalo da zavisi od dnevne politike", poručio je Đurić. Zajednica srpskih opština još nije formirana Đurić je podsetio da je dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom postignut 2013. godine, a da su njeni principi dodatno usaglašeni 2015. godine, ali da Zajednica ni danas nije formirana. "Zajednica nije nagrada za Beograd. Ona nije neki opcioni ustupak koji se nudi kada god Priština proceni da joj politički trenutak odgovara. To je obaveza preuzeta u okviru Dijaloga", poručio je ministar. Istakao je da je sprovođenje dogovora neophodno za obnovu poverenja i da se od jedne strane ne može očekivati da ispunjava obaveze dok se druga od njih oslobađa. Naglasio je da Srbija ostaje posvećena dijalogu i mirnom rešavanju sporova, ali da dijalog mora da donese konkretne rezultate koji će poboljšati svakodnevni život ljudi. Poručio je da će Srbija nastaviti da obezbeđuje zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, penzije, plate i pomoć za srpski narod na Kosovu i Metohiji. Srbi na Kosovu i Metohiji moraju da ostvare pravo glasa Đurić je ukazao i na probleme sa kojima se suočavaju Srbi na Kosovu i Metohiji u ostvarivanju prava glasa na izborima u Srbiji, navodeći da Aljbin Kurti nije omogućio glasanje u srpskim sredinama. Istakao je da je Srbija obezbedila alternativne mogućnosti za glasanje u centralnoj Srbiji, ali je ocenio da stariji građani, porodice i osobe sa invaliditetom ne bi trebalo da budu primorani da putuju daleko od svojih domova kako bi ostvarili osnovno demokratsko pravo. "Demokratija ne može biti privilegija koja zavisi od geografije ili onoga što je politički pogodno", poručio je Đurić. Izveštaji UNMIK-a moraju da pokažu kako incidenti utiču na život ljudi Govoreći o međunarodnom prisustvu na Kosovu i Metohiji, ministar je naglasio da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i dalje na snazi i da predstavlja obavezujući deo pravnog okvira Ujedinjenih nacija. Pozvao je na puni angažman UNMIK-a i naglasio da izveštaji te misije treba da obuhvate ne samo pojedinačne incidente već i njihov ukupni uticaj na život ljudi. Prema njegovim rečima, neutralnost ne sme da znači izbegavanje pitanja odgovornosti. "Mir ne sme da zahteva ćutanje o nepravdi" Na kraju obraćanja, Đurić se ponovo osvrnuo na žrtve ratnih zločina i poručio da nijedna žrtva ne sme biti zaboravljena zato što je istina politički neprijatna. "Mi biramo mir, ali mir ne sme zahtevati ćutanje o nepravdi. Biramo dijalog, ali dijalog ne može značiti beskonačno čekanje da se postignuti dogovori ispoštuju. Biramo pomirenje, ali pomirenje se ne može graditi uskraćivanjem dostojanstva žrtvama", poručio je ministar. Naglasio je da će Srbija nastaviti da brani prava i budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, istovremeno se zalažući za bezbednost i dostojanstvo svih drugih zajednica. "Žrtve su dovoljno dugo čekale da ih neko čuje. Oni koji su danas živi ne bi smeli da čekaju još jednu generaciju kako bi se osećali zaštićeno. Srbi i Albanci zaslužuju budućnost zasnovanu na poštovanju, saradnji i prijateljstvu – zauzmimo se za takvu budućnost! To je odgovornost koja stoji pred ovim Savetom i pred svima nama", zaključio je Đurić.