"DANAS POSTOJI NEŠTO ŠTO PRE 10 GODINA NISMO MOGLI DA ZAMISLIMO" Šta donosi Samit Berlinskog procesa u Miločeru: Fazno pristupanje EU na stolu

Jedan od izazova procesa proširenja EU su uslovljavanja i kredibilitet, posebno zbog pojedinačnih zahteva Hrvatske prema Crnoj Gori

Berlinski proces je od 2014. evoluirao iz političkih deklaracija u konkretne koristi kao što je uvođenje SEPA

Jedna od tema Samita Berlinskog procesa na kom će učestvovati i Srbija u Miločeru kod Budve biće svakako fazno pristupanje država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji (EU), pored ekonomskog povezivanja regiona, podizanja konkurentnosti i bezbednosti, ocenjuju analitičari za "Blic". Kako kažu, postaviće se i pitanje kredibilnosti procesa proširenja, imajući u vidu uslovanjavanje Crne Gore od strane Hrvatske na evropskom putu.

Samit Berlinskog procesa okupiće, prema najavama, sve lidere zapadnobalkanske šestorke i evropske partnere, a Srbiju će predstavljati Đuro Macut, premijer u tehničkom mandatu. Pored Macuta, u Miločer dolaze Edi Rama , premijer Albanije, Aljbin Kurti , premijer tzv. Kosova, Hristijan Mickoski , premijer Severne Makedonije i Borjana Krišto , predsedavajuća Saveta ministara BiH. Domaćin skupa biće Milojko Spajić , premijer Crne Gore, a zajedno sa njim samit će otvoriti Fridrih Merc , kancelar Nemačke.

Nemačka vlada saopštila je da će glavne teme biti ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost, dok je Crna Gora tokom predsedavanja kao četvrti ključni prioritet postavila zelenu i održivu tranziciju.

Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske studije, kaže za "Blic" da je ta organizacija dala doprinos Berlinskog procesa, pre svega, u smislu ideje faznog pristupanja EU država Zapadnog Balkana.

- Mislim da će jedna od tema Samita Berlinskog procesa u Miločeru biti upravo to fazno pristupanje EU da li u smislu sektorske politike, jedinstvenog tržišta ili učešća u institucijama EU. Već imamo SEPA i roming . Očekujem da Berlinski proces da konkretnije rezultate nego što je imao do sada. Na tim samitima je bilo priče uglavnom o više tema, ali rezultati su bili umereni - ocenjuje Subotić.

Kako kaže, cilj Berlinskog procesa je i da se poveća kompetitivnost same EU oslanjanjem na Zapadni Balkan.

- Proces proširenja EU zasenilo je uslovljavanje Crne Gore od strane Zagreba koji je postavio Podgorici pojedinačne uslove za zatvaranje preostalih poglavlja. Verovatno će to skeptici iskoristiti kao argument "šta će se tek nama raditi ako tako Crnoj Gori ispostavljaju uslove" i postaviti pitanje kredibiliteta proširenja EU. Takođe, verovatno će se pričati i o godišnjem izveštaju EU o reformama - zaključuje Subotić.

Emir Đikić , nekadašnji direktor CEFTA, smatra da je Berlinski proces "evoluirao od političkih deklaracija do konkretnih koristi za građane i privredu".

- Ono što nam je ovaj proces doneo, od početka gde smo imali samo političke deklaracije, do toga da danas imamo prvu komponentu Plana rasta koji je na osnovu zelenih koridora nastao, a tiče se pristupa jedinstvenom tržištu . Tako da vi danas u Crnoj Gori imate SEPA, koju pre deset godina, na samim počecima, nismo mogli ni zamisliti - ukazao je Đikić.

Uz lidere Zapadnog Balkana, Berlinski proces uključuje Nemačku i partnerske vlade Austrije, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Grčke, Italije, Poljske, Slovenije i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i institucije EU , međunarodne finansijske institucije i regionalne organizacije.

Prema preliminarnom programu, radni deo samita počinje 22. oktobra u 10.20 sati. Spajić i Merc trebalo bi da održe zajedničku konferenciju za novinare u 13.05 ispred vile na Kraljičinoj plaži.

Samit u Miločeru predstavlja završnicu programa crnogorskog predsedavanja koji je obuhvatio 25 događaja, uključujući 12 ministarskih sastanaka.

Inače, ministri unutrašnjih poslova u septembru su razgovarali o organizovanom kriminalu, upravljanju granicama i ilegalnim migracijama, dok su ministri zaštite životne sredine na Žabljaku podržali Ministarsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan za 2026. godinu.

Ministri ekonomije su krajem septembra na Cetinju razgovarali o jačanju regionalnog tržišta i približavanju ekonomija Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU.

Na sastanku ministara spoljnih poslova 1. oktobra u Pržnu učestvovali su, između ostalih, nemački šef diplomatije Johan Vadeful i evropska komesarka za proširenje Marta Kos . Crna Gora je tada ponovila da evropsku integraciju celog regiona smatra i pitanjem evropske bezbednosti.

U Herceg Novom je od 12. do 14. oktobra održan i Digitalni samit Zapadnog Balkana, sa fokusom na digitalnu ekonomiju, veštine, infrastrukturu, veštačku inteligenciju, povezanost i sajber bezbednost , dok je u Podgorici istovremeno održana zajednička naučna konferencija Berlinskog procesa.

Berlinski proces pokrenut je 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, u periodu kada je proces proširenja EU prema Zapadnom Balkanu usporavao.

Iz crnogorske Vlade je saopšteno da žele da samit završi konkretnim rezultatima koji će građanima pokazati korist od regionalne saradnje i evropskih integracija.

- Kao domaćin Samita, Crna Gora nastoji da podstakne dijalog i saradnju usmerenu na konkretne rezultate za građane i privredu regiona - saopštila je nacionalna koordinarorka Milica Perišić.

Samit 22. oktobra biće drugi veliki skup evropskih i regionalnih lidera u Crnoj Gori ove godine, nakon Samita EU–Zapadni Balkan održanog u Tivtu u junu.