Mnogi prvo menjaju sistem grejanja, a stručnjaci savetuju drugačiji redosled: Evo gde se najviše gubi toplota

Savremeni sistemi kombinovanja toplotnih pumpi i solarnih panela mogu dodatno smanjiti troškove grejanja i zavisnost od energenata

Najvažnije je prvo smanjiti gubitke toplote kroz poboljšanje izolacije

Dobra toplotna izolacija kuće ili stambene zgrade može da smanji potrebnu energiju za grejanje od 50 do čak 70 odsto, ali su za takve rezultate neophodna značajna početna ulaganja. Prema rečima stručnjaka, najvažnije je prvo smanjiti gubitke toplote, a tek zatim razmišljati o zameni sistema grejanja.

Margareta Zidar, rukovodilac Odeljenja za energetsku efikasnost hrvatskog Energetskog instituta "Hrvoje Požar", izjavila je da je toplotna izolacija jedan od najboljih načina da domaćinstva dugoročno smanje troškove i ublaže posledice poskupljenja energenata.

Kako je objasnila, ulaganja u energetsku obnovu kojima se postižu tako velike uštede mogu iznositi oko 700 evra po kvadratnom metru zgrade , pa i više.

- Smanjenje potrebne energije najbolji je način da se smanje troškovi i uticaj promena cena energenata , koje se događaju gotovo svake grejne sezone - poručila je Zidar.

Prema njenim rečima, interesovanje za toplotne pumpe raste , ali su one i dalje znatno zastupljenije u porodičnim kućama nego u višestambenim zgradama.

Najbolji rezultati postižu se kada se ugradnja novih sistema grejanja kombinuje sa energetskom obnovom objekta .

Zidar je objasnila da hrvatski programi energetske obnove predviđaju jasan redosled radova: prvo se poboljšava izolacija spoljašnjih zidova, krova i drugih delova objekta kroz koje se gubi toplota, a zatim se ugrađuje odgovarajući sistem grejanja .

Jedna od mogućnosti je kombinovanje toplotnih pumpi sa solarnim panelima , kako bi domaćinstva deo električne energije potrebne za grejanje proizvodila sama.

Na taj način mogu dodatno da smanje zavisnost od promena cena energenata.

Govoreći o strukturi potrošnje energenata, Zidar je navela da se oko 60 odsto toplotne energije za grejanje hrvatskih domaćinstava obezbeđuje korišćenjem ogrevnog drveta , dok prirodni gas učestvuje sa oko 24 odsto.

Na ostale vrste biomase, uključujući pelet i brikete, otpada približno 3,5 odsto .

Kako je objasnila za HRT, razlog je i dostupnost energenata, budući da gasna mreža nije razvijena u svim delovima Hrvatske.

Ona je upozorila na slabiju efikasnost tradicionalnih načina grejanja na drva , dok savremeniji uređaji koji koriste pelet i brikete mogu omogućiti efikasnije sagorevanje i manje zagađenje vazduha.

Istovremeno, ukazala je na probleme sa snabdevanjem peletom i zavisnost tržišta od distributera.

Iako toplotne pumpe mogu biti efikasno rešenje, Zidar upozorava da njihova ugradnja povećava potrošnju električne energije .

Zbog toga domaćinstva moraju da uzmu u obzir i način obračuna potrošnje struje, kako bi izbegla neočekivano visoke račune.

U Hrvatskoj su pojedini građani nakon prelaska na električno grejanje završavali u višim obračunskim razredima, što je uticalo na ukupne troškove.

- To je nešto što bi trebalo uskladiti i bolje organizovati, kako ne bi dolazilo do takvih neočekivanih udara na troškove - zaključila je Zidar.