HRVATSKI VOJNICI ČUVAJU VISOKE DEČANE: Portal Religija.rs posetio zadužbinu Svetog Stefana Dečanskog (FOTO, VIDEO)

U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.

Put do Visokih Dečana vodi u susret svetinji čiji zidovi vekovima čuvaju svedočanstvo o veri, istoriji i duhovnom životu srpskog naroda. Kada se pred posetiocima ukaže monumentalna manastirska crkva, sa fasadom od kamena različitih boja, postaje jasno zašto Dečani zauzimaju posebno mesto među srpskim srednjovekovnim zadužbinama. Ekipa portala Religija.rs posetila je ovaj manastir na Kosovu i Metohiji u okviru pokloničkog putovanja, zajedno sa grupom vernika koji su došli da se poklone moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog. Za poklonike je to bio susret sa svetinjom kojoj vernici vekovima dolaze tražeći mir, utehu i snagu u molitvi. Pročitajte još ADMIRAL VIKOF U GRAČANICI: Mitropolit Teodosije govorio o bezbednosti Srba, stigao i novi komandant KFOR-a Dolazak u Visoke Dečane obeležava i susret sa prizorom koji svedoči o posebnom bezbednosnom položaju ove svetinje. Manastir je od 1999. godine pod zaštitom međunarodnih snaga KFOR-a i jedina je svetinja Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji koja ima stalno vojno obezbeđenje. Među pripadnicima KFOR-a koji učestvuju u obezbeđenju nalaze se i vojnici iz Hrvatske. Pomalo je iznenađujuće videti hrvatsku nacionalnu zastavu na uniformama vojnika koji dočekuju poklonike na ulazu u manastir, naročito imajući u vidu istorijsko iskustvo srpskog naroda. Taj prizor predstavlja neobičan uvod u susret sa svetinjom koja vekovima čuva duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda. Iza manastirskih zidina, daleko od svakodnevne žurbe, život teče u ritmu molitve i bogosluženja. Visoki Dečani nisu samo dragocen spomenik srpske srednjovekovne kulture već i živi manastir u kojem monaška zajednica nastavlja predanje započeto pre gotovo sedam vekova. Pred moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog U unutrašnjosti manastirske crkve pogled privlače freske koje prekrivaju zidove i svodove. Prizori iz Svetog pisma, likovi Hrista, Bogorodice i svetitelja podsećaju na vekovno predanje Crkve, dok bogatstvo boja i detalja svedoči o umeću srednjovekovnih živopisaca. Posmatrajući živopis, poklonici imaju priliku da upoznaju svet u kojem se umetnost ne odvaja od vere. Svaka freska deo je šire celine koja govori o hrišćanskom učenju, spasenju i životu svetitelja. U prostoru namenjenom molitvi, ti prizori dobijaju značenje koje prevazilazi njihovu umetničku vrednost. Poseban trenutak posete jeste poklonjenje moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog , ktitora manastira. Pred svetim moštima vernici se zaustavljaju u molitvi, svako sa svojim mislima, zahvalnostima i molbama. Uobičajeno je da se nakon liturgije poklonici, klečeći, provlače ispod kivota u kojem počivaju mošti Svetog kralja, izražavajući tako duboko poštovanje prema svetitelju i uznoseći svoje molitve. U takvim trenucima reči često ustupaju mesto tišini, a susret sa svetinjom postaje lično i duboko duhovno iskustvo. Za pravoslavne vernike, poklonjenje svetim moštima izraz je poštovanja prema svetitelju i vere u svetost života u Hristu. U Dečanima taj susret ima posebnu težinu jer je ime ktitora neraskidivo povezano sa istorijom manastira i duhovnim pamćenjem srpskog naroda. Manastir Visoki Dečani

Zadužbina koja je nadživela vekove Manastir Visoki Dečani podigao je Sveti kralj Stefan Dečanski u prvoj polovini 14. veka, a gradnju je dovršio njegov sin, car Stefan Dušan. Sama manastirska crkva posvećena je Hristu Svedržitelju i predstavlja jedno od najznačajnijih zdanja srpske srednjovekovne arhitekture. Već spoljašnji izgled manastira otkriva njegovu posebnost. Pažljivo obrađeni blokovi kamena, skladne proporcije i spoj romaničkih i vizantijskih uticaja čine Dečane prepoznatljivim među pravoslavnim svetinjama tog vremena. Ipak, najveće bogatstvo manastira ne čine samo njegovi zidovi i freske već i činjenica da je kroz vekove sačuvao svoju osnovnu namenu: da bude živo mesto molitve i bogosluženja. Dečanski živopis ubraja se među najobimnije i najznačajnije sačuvane celine srednjovekovnog slikarstva. Pred brojnim prikazima biblijskih događaja i života svetitelja posetioci mogu da sagledaju bogatstvo duhovnog i umetničkog sveta u kojem je manastir nastajao. Značaj Visokih Dečana prepoznat je i na međunarodnom nivou. Manastir je deo celine „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“, koja se nalazi na Uneskovoj Listi svetske baštine. Istorijski podaci dobijaju drugačiju dimenziju kada se čovek nađe pred samom svetinjom. Ono što se u knjigama čita kao podatak o zadužbinaru, gradnji ili umetnosti ovde može da se vidi i doživi neposredno. Pred drevnim zidovima postaje jasnije koliko su truda, vere i umeća generacije graditelja i monaha uložile u očuvanje ovog mesta. Pokloničko putovanje koje ostaje u sećanju Poklonički odlazak u manastir razlikuje se od običnog obilaska kulturno-istorijskih znamenitosti. Vernici na takva putovanja kreću da bi se poklonili svetinjama, učestvovali u molitvi i makar nakratko se udaljili od svakodnevnih briga, posvećujući više pažnje svojoj veri i duhovnom životu. Zajednički put okuplja ljude različitih životnih priča, ali ih u manastiru povezuje ista želja da se približe svetinji. Tokom putovanja razmenjuju iskustva i utiske, dok boravak u manastirskom prostoru pruža priliku da se pažnja usmeri na ono što u svakodnevnom životu često ostaje po strani. Za ekipu portala Religija.rs, poseta Visokim Dečanima bila je prilika za neposredan susret sa jednim od najvažnijih mesta srpske pravoslavne duhovnosti. Upoznati ovaj manastir znači videti više od njegove arhitekture i umetnosti, ali i razumeti zašto vekovima zauzima posebno mesto u životu vernika. Pročitajte još U GRAČANICI SE PRIČESTI VIŠE VERNIKA NEGO U DVOMILIONSKOM BEOGRADU: Religija.rs u zadužbini kralja Milutina, meštani imaju samo jednu molbu (FOTO, VIDEO) Visoki Dečani čuvaju tragove prošlosti, ali njihov značaj nije ostao zatvoren u istorijskim knjigama. U njima se i danas služi liturgija po svetogorskom tipiku, monasi nastavljaju svoj podvig, a vernici dolaze na molitvu i poklonjenje. Upravo u tome leži snaga ove svetinje: ona nije samo svedok nekadašnjeg vremena već i mesto u kojem se pravoslavna vera živi i danas. Poseta Dečanima zato ostavlja utisak koji se ne može svesti na fotografije, video-zapise i podatke o kulturnoj baštini. Pred moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i pod svodovima crkve oslikane biblijskim scenama, poklonici se susreću sa predanjem koje traje vekovima. To je susret sa svetinjom koja podseća da se vera ne čuva samo sećanjem na pretke već i molitvom, poštovanjem i životom u skladu sa hrišćanskim učenjem. BONUS VIDEO Povezane vesti Aktuelno iz SPC 12:01 | 16.08.2026 U NJIHOV DOM STIGLA PORUKA KOJU SU ČEKALI: Vladika Ilarion posetio porodicu prebijenog Nenada Raškovića i predao im dar patrijarha Porfirija (VIDEO) Nakon teškog incidenta koji je ostavio porodicu u strahu i neizvesnosti, deci je uručena finansijska pomoć, a domaćinima ikona Gospoda Isusa Hrista kao znak utehe i podrške.

Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.

Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.

U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.

Podnaslov: Njegovi najbliži mesecima ne znaju šta se dogodilo, a poslednji trag vodi do Istanbula, gde se muškarac bez monaške odeće raspitivao kako da stigne do Trabzona

Živeći u grehu, stekla je veliko bogatstvo, ne sluteći da će je susret sa rečju Božjom navesti da se odrekne dotadašnjeg načina života.

Pravoslavna crkva Albanije zatražila je da se poštuje svetost Sabornog hrama Vaskrsenje Hristovo, nakon što je policija ušla u njegovo dvorište tokom potere za demonstrantima.

Porodični odnosi zahtevaju strpljenje, razumevanje i spremnost da se sasluša druga strana, naročito onda kada dođe do neslaganja.

Ja sam sam, i nemam nikoga, podeseća otac Arkadije na reči koje sve više ljudi izgovara.

Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.

Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.

Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.

Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.

Admiral Džordž M. Vikof i novi komandant KFOR-a Robert Vergori posetili su Gračanicu, gde je mitropolit raško-prizrenski govorio o bezbednosti Srba i zaštiti svetinja.

Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.

Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.

U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.

Episkop Jerotej je u svom pozdravnom slovu zahvalio arhijerejima, sveštenstvu, sestrinstvu manastira, gostima i vernom narodu na radosti evharistijskog sabranja, a prazničnu besedu "proizneo" je vladika Heruvim.‍

Na jednom zapisu vidi se prilazak naoružanih uniformisanih lica, dok drugi beleži demoliranje ikonostasa i pucanje u svetinju.

Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.

Bez pečenja i dugog stajanja pored šporeta, uz beli krem, keks i hrskave orašaste plodove, ova torta idealna je kada vam se jede nešto slatko, a nemate vremena za komplikovanu pripremu.

U besedi za utorak 21. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički izgovara ozbiljnu opomenu o darovima koje smo primili i odgovornosti koju oni nose.

Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o vezi između živih i preminulih i otkrio zašto je važno da se setimo nečega što mnogi zaboravljaju.