Crna Gora uvodi stalne sezonce? Novac bi dobijali van turističke sezone: Evo koliko

Crnoj Gori hronično nedostaje oko 20-25 hiljada sezonskih radnika, a Vlada je ove godine dozvolila skoro 29 hiljada radnih dozvola za strance

Poslodavci sumnjaju u efikasnost modela i smatraju da država treba da preuzme celu finansijsku obavezu stalnog sezonca

Crna Gora bi narednu letnju sezonu mogla da dočeka sa institutom stalnog sezonca, ali ostaje otvoreno pitanje koliko će taj model pomoći poslodavcima da zadrže domaće radnike. Predviđena državna naknada od oko 108 evra mesečno van sezone, troškovi osiguranja i iskustvo Hrvatske već otvaraju dileme o efikasnosti rešenja koje još čeka usvajanje u Skupštini.

Sezonski rad u Crnoj Gori više neće trajati samo od maja do septembra – bar ne na papiru, javlja Javni servis RTCG. Uvođenjem instituta stalnog sezonca do kraja godine, država će pokušati da već od narednog leta, po uzoru na Hrvatsku, sezonska radna mesta pretvori u stabilne, celogodišnje angažmane za domaće radnike. Hrvatska je, međutim, odustala od tog modela zbog sve većeg uvoza radne snage.

Dok privrednici pred svaku sezonu teško pronalaze radnike, donosioci odluka godinama obećavaju rešenje kroz uvođenje stalnog sezonca. Zakon koji to predviđa, međutim, još nije usvojen i od februara se nalazi u skupštinskoj proceduri.

„Ono što očekujemo jeste da se do kraja godine taj zakon usvoji, što bi značilo da narednu letnju sezonu dočekujemo spremni sa tim propisom, kako bismo videli kakvi će biti njegovi efekti i kako će se, zapravo, primenjivati u praksi“, kaže načelnik Direkcije za radne odnose Marko Ćipović.

Zakon predviđa platu, radni staž i osiguranje tokom zimskih meseci za domaće nezaposlene, studente i penzionere . Osiguranje bi plaćao poslodavac, a naknadu, koja bi iznosila oko 108 evra, država. Iako podržavaju svako rešenje koje bi im pomoglo da smanje deficit radnika, poslodavci smatraju da bi celokupan teret angažovanja stalnog sezonca trebalo da preuzme država. Dovode u pitanje i iznos same naknade.

„Čak i da mu ponudite sadašnji predviđeni iznos minimalne zarade, odnosno ono što je premijer predstavio, ako dobije veću ponudu u Hrvatskoj, Albaniji, Srbiji, ne znam gde, Austriji ili Nemačkoj, otići će. To je, dakle, veoma promenljiva oblast. Ne može se tu pronaći idealno rešenje“, kaže Suzana Radulović iz Unije poslodavaca.

To potvrđuje i primer Hrvatske, od koje je Crna Gora preuzela ovo rešenje. Hrvatska je, međutim, ovaj model primenjivala više od 10 godina. Ne spore da su delimično uspeli da zadrže domaće radnike, ali su se suočili i sa drugim problemom.

„Pojavila se velika potreba za uvozom strane radne snage, što je onda smanjilo pritisak da se primenjuje mera stalnog sezonca, a i zbog činjenice da je ta mera bila relativno administrativno složena i da se uviđalo sve manje koristi . Tako da se na kraju od te mere odustalo“, kaže direktorka Udruženja poslodavaca Hrvatske Irena Veber.

Kakav je plan u Crnoj Gori? Dok poslodavci pozivaju da se predloženi model prilagodi uslovima na tržištu, iz Ministarstva tvrde da ne odustaju od stalnog sezonca. Objašnjavaju i kako bi ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), koje predviđa predloženi evropski model, moglo da se odrazi na stalne sezonce.

„S obzirom na to da je ovde reč o specifičnom modelu PIO osiguranja, odnosno penzijskog i invalidskog osiguranja u produženom trajanju, primenjivaće se odgovarajući propisi koji se odnose i na poreze i doprinose. Da li će biti potrebno da se nešto u međuvremenu uskladi, ostaje da analiziramo“ , objašnjava načelnik Direkcije za radne odnose Marko Ćipović.

„Potreban je čitav paket objedinjenih mera, da tako kažem. To podrazumeva povezivanje obrazovnog sistema i tržišta rada, aktiviranje domaćih radnika, odnosno potencijala domaće radne snage, kao i spremnost poslodavaca da zapošljavaju te radnike . Ako sve to ne da odgovarajuće rezultate, onda procedure i postupke za zapošljavanje strane radne snage, koja je neophodna privredi da bi mogla da funkcioniše, treba pojednostaviti “, dodaje Radulovićeva.

Privredi tokom letnje i zimske turističke sezone hronično nedostaje između 20.000 i 25.000 sezonskih radnika, a Vlada je za ovu godinu utvrdila kvotu od gotovo 29.000 dozvola za privremeni boravak i rad stranaca.